Za većinu rušenja bager je pravi alat. Kuću, pomoćni objekat ili halu od lakih elemenata sruši za dan ili dva, bez posebne pripreme. Postoje tri situacije u kojima bager gubi: kada je konstrukcija previsoka da je dohvati, kada je predebela da je razbije i kada je toliko nestabilna da joj niko ne sme prići.
U te tri situacije najčešće spadaju dimnjaci i masivan beton. U ovom tekstu objašnjavamo kako se dimnjak obara miniranjem, kako se lomi beton debeo metar i više, gde je bolji izbor sečenje i kako da procenite šta vašem slučaju odgovara.
Standardni bager sa čekićem ili makazama doseže do trećeg ili četvrtog sprata. Mašine sa produženom strelom dosežu više, ali ih je malo i skupo ih je dovesti. Fabrički dimnjak od pedeset metara van je domašaja i jednih i drugih.
Druga granica je debljina. Hidraulični čekić dobro lomi ploče i zidove. Na betonskom bloku debelom više od jednog metra napreduje sporo, troši alat i danima proizvodi buku i potrese. Treća granica je bezbednost. Mašina koja ruši mora da stoji uz objekat, a uz napukao ili nagnut objekat to nije mesto za čoveka u kabini.
Opšte poređenje dve metode za zgrade dali smo u tekstu rušenje objekta miniranjem. Ovde se bavimo konstrukcijama kod kojih je razlika najveća.
Dimnjak je visok, uzak i težak. Baš zato se miniranjem ruši lakše od većine drugih objekata: dovoljno je oslabiti mu podnožje na jednoj strani, a ostalo uradi njegova težina.
Postupak se zove usmereno obaranje. U podnožju, na strani na koju dimnjak treba da padne, buši se pojas bušotina koji zahvata više od polovine obima. Kada se punjenja u tom pojasu aktiviraju, zid na toj strani nestaje. Dimnjak ostaje oslonjen samo na neoštećeni deo zida sa suprotne strane, gubi ravnotežu i pada preko otvora, kao stablo preko zaseka.
Pravac pada određuje položaj tog otvora, pa se njegove ivice mere i obeležavaju veoma pažljivo. Pre miniranja se u podnožju često otvaraju i pomoćni otvori, da bi zid popustio ravnomerno.
Manje nego što ljudi očekuju. Cilj nije da se dimnjak raznese, već da se ukloni uzak pojas zida. Zato se koristi veliki broj malih punjenja, raspoređenih u mnoštvo plitkih bušotina u podnožju. Ukupna količina eksploziva kod visokog dimnjaka iznenađujuće je mala u odnosu na njegovu veličinu.
Dimnjak pada celom dužinom. Potreban je slobodan pojas dug najmanje koliko je dimnjak visok, uz rezervu, i dovoljno širok da pokrije malo odstupanje od pravca. Zidani dimnjaci se često prelome u vazduhu, pa padnu na kraćoj dužini, ali se cigla pri tome rasipa šire.
Kada takvog prostora nema, dimnjak se ruši u delovima. Viši segmenti se obaraju miniranjem na različitim visinama, a ostatak uklanja mehanizacija, tako da svaki pad stane u raspoloživi prostor. Ako ni to nije moguće, ostaje ručno rasklapanje od vrha, sa skele ili platforme. To traje nedeljama.
Stari dimnjaci ciglana i fabrika zidani su opekom. Kada pojas u podnožju nestane, ništa ih više ne drži. Armiranobetonski dimnjak drži i armatura, koja se posle miniranja betona savija, ali ne puca odmah. Zato se kod njih deo armature unapred preseca ili se otvori u podnožju pripremaju drugačije. Proračun je složeniji, ali je princip isti.
Kod rušenja dimnjaka potres od udara o tlo obično je veći od potresa od samog eksploziva. Nekoliko stotina tona padne odjednom. Zato se na mestu pada priprema nasip od zemlje ili se kopaju rovovi koji ublažavaju udar. Uz to se zona zatvara za ljude i saobraćaj, a prašina se obara vodom gde je to moguće. Kako se potresi računaju i mere objasnili smo u tekstu kontrolisano miniranje blizu kuća.
Dimnjak koji je napukao ili se nagnuo najteži je slučaj za mehaničko rušenje, jer niko ne zna kada će sam pasti. Miniranje ovde ima najjasniju prednost: priprema u podnožju traje kratko, a u trenutku rušenja u zoni nema nikoga. Upravo zbog opasnosti da se oštećen i nagnut dimnjak sam uruši, miniranje je u takvim slučajevima često najbezbednije rešenje.
Samo rušenje dimnjaka traje nekoliko sekundi, ali se okolina za njega priprema danima. Stanovnici i firme u zoni dobijaju obaveštenje sa tačnim terminom. Na dan rušenja zatvaraju se ulice i prilazi, obično na sat ili dva. Zvučni signal najavljuje miniranje, a drugi signal označava da je opasnost prošla. Stanarima najbližih zgrada se u nekim slučajevima savetuje da na kratko izađu iz stanova ili da otvore prozore i spuste roletne, kako vazdušni talas ne bi oštetio stakla. Posle rušenja izvođač pregleda zonu, pa tek onda pušta ljude i saobraćaj.
Drugi posao u kome bager teško izlazi na kraj jeste masivan beton: temelji mašina, betonski blokovi, potporni zidovi, stubovi mostova, stari bunkeri i rezervoari.
Rušenje betona miniranjem počinje bušenjem. U beton se buši mreža bušotina na malom rastojanju. U svaku ide malo punjenje. Cilj nije da se beton razbaca, već da ispuca po celoj zapremini. Posle miniranja blok stoji na istom mestu, ali je izlomljen na komade koje bager može da zahvati i utovari. Posao koji bi čekić radio nedeljama završava se za nekoliko dana, od čega veći deo odlazi na bušenje.
Pošto su bušotine plitke i blizu površine, betonski komadi lako odleću. Zato se minirano mesto uvek pokriva teškim prostirkama, a punjenja se pale jedno za drugim.
Kod potpornih zidova i stubova uz put važan je i redosled. Zid koji drži kosinu ne ruši se odjednom po celoj dužini, već u kraćim deonicama, da se teren iza njega ne bi pokrenuo. Stub starog mosta ruši se u terminu kada je saobraćaj ispod i pored njega zaustavljen.
Kod armiranog betona miniranje odvaja beton od armature. Beton se izlomi i otpadne, a armatura ostaje kao kavez. Nju zatim seku hidraulične makaze ili brener. Rušenje armiranog betona zato je uvek kombinovan posao: eksploziv lomi, mašina seče i utovaruje. Što je element deblji i jače armiran, miniranje više skraćuje rad.
Betonski silosi i vodotornjevi ruše se slično dimnjacima, obaranjem u zadatom pravcu. Zgrade sa armiranobetonskim skeletom ruše se tako što se miniraju noseći stubovi u donjim etažama, pa se konstrukcija sruši pod sopstvenom težinom. Taj postupak je opisan u tekstu o rušenju objekta miniranjem, na koji smo već uputili.
Miniranje ruši sve što je izbušeno. Kada deo konstrukcije mora da ostane, na primer kada se u zidu otvara prolaz ili se uklanja samo jedna ploča, bolje je dijamantsko sečenje. Isto važi za rad unutar pogona koji ne sme da stane, pored osetljive opreme i u stambenim zgradama. Sečenje je sporije i po kubiku skuplje, ali ne proizvodi udar ni prašinu u istoj meri. Za mali betonski temelj u dvorištu dovoljan je bager sa čekićem.
| Konstrukcija | Uobičajen izbor | Zašto |
|---|---|---|
| Kuća, pomoćni objekat, štala | Bager | Niska i laka konstrukcija, bez posebne pripreme |
| Zgrada do tri ili četiri sprata | Bager sa makazama | U dosegu mašine, ruši se odozgo nadole |
| Visok dimnjak sa slobodnim prostorom | Miniranje | Van dosega mašina, pada u zadatom pravcu |
| Visok dimnjak bez prostora za pad | Miniranje u delovima ili rasklapanje od vrha | Dužina pada mora da stane u raspoloživ prostor |
| Nagnut ili oštećen dimnjak | Miniranje | Najmanje vremena provedenog uz objekat |
| Masivan temelj ili blok deblji od jednog metra | Miniranje, zatim bager | Čekić napreduje presporo |
| Armiranobetonski zid ili ploča koji se delimično uklanjaju | Dijamantsko sečenje | Ostatak konstrukcije mora da ostane neoštećen |
| Silos ili vodotoranj | Miniranje | Visina i debljina zidova |
| Beton unutar pogona koji radi | Sečenje ili čekić | Bez udara, prašine i zatvaranja zone |
Tabela pokazuje uobičajen izbor, a ne pravilo. Na istom gradilištu se metode često kombinuju: dimnjak se obori miniranjem, hala pored njega sruši bagerom, a temelji mašina ponovo miniraju.
Za uklanjanje objekta investitor pribavlja dozvolu za uklanjanje od organa nadležnog za građevinske poslove, uz projekat rušenja. To važi bez obzira na metodu. Kada se ruši miniranjem, izvođač dodatno izrađuje tehničku dokumentaciju za miniranje i pribavlja odobrenja za eksploziv. Šta ta dokumentacija sadrži opisali smo na stranici projektovanje u oblasti rudarstva.
Rušenje dimnjaka ili silosa nije posao za svaku firmu koja radi sa eksplozivom. Tražite reference na istoj vrsti konstrukcije. Šta još proveriti pročitajte u tekstu kako izabrati podizvođača za bušačko-minerske radove.
Poslednja stavka je važna zbog redosleda. Ako posle rušenja sledi nova gradnja na stenovitom terenu, rušenje i iskop mogu da se planiraju zajedno. Kako teče drugi deo tog posla opisali smo u tekstu iskop temelja u steni.
Rušenje miniranjem nije zamena za bager, već rešenje za ono što bager ne može da dohvati, razbije ili bezbedno sruši. Visok dimnjak sa slobodnim prostorom i masivan betonski blok dva su najjasnija primera. Kod niskih objekata, tankih elemenata i delimičnog uklanjanja bolji su bager ili sečenje. Odluku treba doneti prema visini, debljini, okruženju i stanju konstrukcije.
Mining BMB iz Čačka izvodi bušačko-minerske radove od 2003. godine. Rušenje betonskih i zidanih konstrukcija miniranjem deo je usluge specijalna miniranja u urbanim sredinama. Deo izvedenih radova možete da vidite na stranici reference.
Imate dimnjak ili betonsku konstrukciju koju bager ne može da sruši?
Pošaljite nam dimenzije i fotografijePotreban je slobodan pojas u pravcu pada dug najmanje koliko je dimnjak visok, uz rezervu, i dovoljno širok da pokrije malo odstupanje od pravca. Ako tog prostora nema, dimnjak se ruši u delovima.
Relativno malo, jer se uklanja samo pojas zida u podnožju. Koristi se veliki broj malih punjenja raspoređenih u mnoštvo plitkih bušotina, pa je ukupna količina eksploziva kod visokog dimnjaka iznenađujuće mala u odnosu na njegovu veličinu.
Može. Tada se ruši u delovima, tako što se obaraju kraći segmenti na različitim visinama, ili se rasklapa od vrha sa skele ili platforme. Obe varijante traju duže od obaranja u jednom komadu.
Može. Miniranje izlomi beton i odvoji ga od armature, a armatura se zatim seče hidrauličnim makazama ili brenerom. Zato je to uvek kombinovan posao eksploziva i mehanizacije.
Kada deo konstrukcije mora da ostane neoštećen, kada se radi unutar pogona ili zgrade koja je u upotrebi i kada su elementi tanki. Miniranje je bolje za masivan beton koji se uklanja u celini.
Jeste. Dimnjak je građevinski objekat, pa je potrebna dozvola za uklanjanje, uz projekat rušenja. Kada se ruši miniranjem, izvođač uz to obezbeđuje dokumentaciju i odobrenja za rad sa eksplozivom.
Sme, i to je često najbezbednija metoda, jer u trenutku rušenja u zoni nema ljudi. Nagib i oštećenja uzimaju se u obzir pri izboru pravca pada i rasporeda bušotina.